„Изложба коју данас отварамо а коју је приредио Државни музеј историје руске књижевности ‘В. И. Даљ’ прави је празник културе и најбољи начин да се преко експоната – пишчеве архиве, аутограма и дневничких рукописа повезаних са животом и стваралаштвом Достојевског обележимо почетак „Дана духовне културе Русије у Србији“ који су ове године посвећени обележавању 145 година од Првог српско турског рата 1876. и доласка руског добровољачког покрета у Србију“, напоменула је помоћник министра.
Ванушић је указала на чињеницу да у српској науци о књижевности нема ни једног страног писца о коме је писано толико као о Фјодору Михајловичу Достојевском, те да су Марко Цар, Јован Скерлић, Исидора Секулић, Милош Ђурић, Јустин Поповић, Николај Велимировић, Иво Андрић и бројни други писци, критичари, теолози и филозофи успели да приближе Достојевског и његово дело српској култури и допринесу да до данашњих дана он буде један од најчитанијих и најпоштованијих страних писаца у Србији.
„Његов хуманизам, саосећање према пониженом, концепција страдања, трагедија доброте, вера у историјску мисију Словена нашли су одјек код српских писаца и читалачке публике, и ни после више од сто предест година не престају да буде живо интересовање читалаца“, нагласила је помоћник министра.
Ванушић је подсетила да Руска Федерација великим бројем догађаја, представа, филмова, изложби, предавања и публикација слави пишчев јубилеј, а низом одабраних догађаја прослављању се прикључила и Србија.
„Српске институције културе уз подршку Министарства културе и инфомисања Републике Србије као и Српска православна црква, организовале су више културних догађаја у славу Достојевског који читаоцима, посебно млађим нараштајима, треба да приближе и на адекватан начин представе личност и дело славног руског писца”, поручила је Ванушић.
Отварању изложбе у Атријуму Народнe библиотекe Србијe присуствовали су и Олга Јарилова, заменик министра културе Руске Федерације и др Владимир Пиштало, в. д. управника Народне библиотеке Србије.