„Реализација ове изложбе плод је заједничког рада Природњачког музеја и Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“, што још једном потврђује да тимски рад науке и струке увек даје праве резултате и ствара нове вредности“.
Истичући да је Министарство културе безрезервно подржало овај пројекат, Ванушић је рекла да уложени труд у избор и обраду теме у потпуности одговара савременом тренутку и потреби данашњег човека да се у ери националних и глобалних изазова заштите здравља и животне средине окрене образовању, истраживању и разумевању себе и света који га окружује.
„Полазећи од нагонске медицине праисторијског човека па преко медицине древних народа азијског и америчког континента, на јединствен, освежавајући начин приказана је веза између Хиландара – Монтпељеа – Салерна – Светог Саве и средњовековне српске државе“, поручила је Ванушић.
Она је подсетила да се лечење у средњовековној Србији заснивало на достигнућима ондашње најразвијеније европске научне медицине, насупрот често присутвним предрасудама да су једине терапије тога времена биле враџбине и бајање.
„Изложба пред нама, не само да развејава све предрасуде о средњовековном развоју и примени медициске праксе код нас, већ још једном сведочи да је развој српске државности, културе и образовања у средњем веку био незамислив без Светог манастира Хиландара“, закључила је Ванушић.
Циљ изложбе је да представи јавности медицинска знања и праксу лечења људи природним лековитим средствима, која су била доступна у средњем веку у Србији, а истраживање Хиландарског медицинског кодекса је од изузетног значаја за културу и историју српске медицине, фармације и ботанике јер расветљује бројне чињенице о том периоду историје.