На основу члана 3. Закона о културном наслеђу („Службени гласник РС“, бр. 129/21) покретна културна добра су музејска грађа, архивска грађа, филмска и остала аудиовизуелна грађа, стара и ретка библиотечка грађа;
На основу члана Члан 20. Закона Музејску грађа су музејски предмети, предмети или групе предмета који самостално или заједнички имају посебна својства од значаја за упознавање друштвеног, историјског, уметничког, културног, научног и техничког развоја, природе и њеног развоја, без обзира да ли се налазе у музејима организовани у одговарајуће збирке или изван њих.
На основу Члана 21. Закона архивску грађу, као документарни материјал који се трајно чува, је одабрани изворни, а у недостатку изворног, и сваки репродуковани облик документа или записа који су настали радом и деловањем државних органа и организација, органа територијалне аутономије и јединица локалне самоуправе, установа, јавних предузећа, ималаца јавних овлашћења, привредних друштава, предузетника, лица која обављају регистровану делатност, верских заједница, као и других правних или физичких лица, а од трајног су значаја за културу, уметност, науку, просвету и друге друштвене области, без обзира на то када и где су настали, и да ли се налазе у установама заштите културних добара или ван њих, и без обзира на облик и носач записа на коме су сачувани.Архивска грађа у електронском облику је архивска грађа која је изворно настала у електронском облику.
На основу Члана 22. Закона филмску и осталу аудиовизуелну грађу чине запис регистроване слике у покрету, са или без тонског записа, односно оригинал и копија на било ком носачу записа, намењен посматрању или приказивању као целини, коришћењем механичке и/или електронске опреме за приказивање, без обзира на технику снимања и на то када су и где настали и да ли се налазе у установама заштите или изван њих, звучни запис, као и пратећа филмска и остала аудио-визуелна грађа коју чине сценарио, књига снимања, дијалог листа, филмски плакат, фото документација, скице декора и костима, нотни записи филмске музике, публикације и други документи и предмети настали пре, за време и после снимања филма, аналогно или у било ком дигиталном запису.
На основу Члана 23. Закона стару и ретку библиотечку грађу чине:
1) старе српске књиге:
(1) рукописне књиге на српскословенском и српском језику српскословенског језичког периода закључно са 18. веком, као и рукописне књиге настале до 1867. године на српскословенском, рускословенском (у српској употреби), славеносрпском и српском народном језику,
(2) штампане књиге, периодичне и друге публикације објављене на српскословенском, рускословенском (у српској употреби), славеносрпском и српском језику, закључно са 1867. годином,
(3) рукописне и штампане књиге на страним језицима чији је аутор припадник српског народа, закључно са 1867. годином,
(4) издања дубровачке књижевности, која припадају и српској и хрватској култури, закључно са 1867. годином;
2) старе стране књиге: рукописне и штампане књиге објављене до године која се узима као критеријум по прописима државе из које потичу;
3) ретке књиге: публикације које имају неко од следећих обележја:
(1) рукописне књиге настале после 1867. године,
(2) примерци публикације који због посебне опреме или садржине излазе из профила укупног тиража,
(3) библиофилска издања значајних аутора и библиофилска издања која имају посебну научну, историјску, културну или уметничку вредност,
(4) ретка издања из ратних периода 1912–1913, 1914–1918, 1941–1945. године,
(5) издања с тиражом мањим од 100 примерака која имају посебну научну, историјску, културну или уметничку вредност,
(6) цензурисана, проскрибована издања која су сачувана у малом броју примерака, а сама по себи имају велики културни значај,
(7) емигрантска издања објављена ван територије Републике Србије, сачувана у малом броју примерака;
4) посебне збирке:
(1) збирке књижевних и других рукописа и архивалија, мапа и карата, фотографија, гравира, музикалија, плаката, електронских публикација (укључујући и интернет баштину), библиотечки каталози и посебне библиотеке значајних личности, односно библиотеке целине од историјског, уметничког, научног или техничког значаја, које су у складу са овим законом утврђене као културно добро,
(2) музејски примерак сваке штампане или електронске публикације који Народна библиотека Србије и Библиотека Матице српске добијају путем обавезног примерка и трајно чувају по закону којим се уређује обавезни примерак.
Према Члану 45. Закона Покретна културна добра утврђује музеј, архив, аудиовизуелни архив и библиотека, чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе. Утврђивање покретног културног добра врши се актом из члана 41. овог закона.У поступку утврђивања покретних културних добара примењују се одредбе Закона о општем управном поступку, ако овим законом није другачије одређено.Акт из става 1. овог члана може се донети у поступку непосредног одлучивања, односно да о привременој мери одлучује се привременим решењем, које се издаје без одлагања, ако постоји основана претпоставка да добро може бити оштећено или трајно уништено.По жалбама против решења донетих у управном поступку покренутом ради утврђивања покретних културних добара, у другом степену решава Министарство.
Члан 49., 50. и 52 – Покретна културна добра утврђује музеј, архив, кинотека и библиотека, чији је оснивач Република, аутономна покрајина, град или општина, ако овим законом није друкчије одређено. Акт – решење о утврђивању покретног културног добра садржи: опис и време настанка културног добра, врсту, место где се налази, мере заштите, име сопственика, као и правни основ према коме држи културно добро. Акт из става 1. овог члана може се донети по скраћеном поступку, ако постоји основана претпоставка да ствар може да се уништи, оштети или нестане.
ПОКРЕТНА КУЛТУРНА ДОБРА
На основу члана 3. Закона о културном наслеђу („Службени гласник РС“, бр. 129/21) покретна културна добра су музејска грађа, архивска грађа, филмска и остала аудиовизуелна грађа, стара и ретка библиотечка грађа;
На основу члана Члан 20. Закона Музејску грађа су музејски предмети, предмети или групе предмета који самостално или заједнички имају посебна својства од значаја за упознавање друштвеног, историјског, уметничког, културног, научног и техничког развоја, природе и њеног развоја, без обзира да ли се налазе у музејима организовани у одговарајуће збирке или изван њих.
На основу Члана 21. Закона архивску грађу, као документарни материјал који се трајно чува, је одабрани изворни, а у недостатку изворног, и сваки репродуковани облик документа или записа који су настали радом и деловањем државних органа и организација, органа територијалне аутономије и јединица локалне самоуправе, установа, јавних предузећа, ималаца јавних овлашћења, привредних друштава, предузетника, лица која обављају регистровану делатност, верских заједница, као и других правних или физичких лица, а од трајног су значаја за културу, уметност, науку, просвету и друге друштвене области, без обзира на то када и где су настали, и да ли се налазе у установама заштите културних добара или ван њих, и без обзира на облик и носач записа на коме су сачувани.Архивска грађа у електронском облику је архивска грађа која је изворно настала у електронском облику.
На основу Члана 22. Закона филмску и осталу аудиовизуелну грађу чине запис регистроване слике у покрету, са или без тонског записа, односно оригинал и копија на било ком носачу записа, намењен посматрању или приказивању као целини, коришћењем механичке и/или електронске опреме за приказивање, без обзира на технику снимања и на то када су и где настали и да ли се налазе у установама заштите или изван њих, звучни запис, као и пратећа филмска и остала аудио-визуелна грађа коју чине сценарио, књига снимања, дијалог листа, филмски плакат, фото документација, скице декора и костима, нотни записи филмске музике, публикације и други документи и предмети настали пре, за време и после снимања филма, аналогно или у било ком дигиталном запису.
На основу Члана 23. Закона стару и ретку библиотечку грађу чине:
1) старе српске књиге:
(1) рукописне књиге на српскословенском и српском језику српскословенског језичког периода закључно са 18. веком, као и рукописне књиге настале до 1867. године на српскословенском, рускословенском (у српској употреби), славеносрпском и српском народном језику,
(2) штампане књиге, периодичне и друге публикације објављене на српскословенском, рускословенском (у српској употреби), славеносрпском и српском језику, закључно са 1867. годином,
(3) рукописне и штампане књиге на страним језицима чији је аутор припадник српског народа, закључно са 1867. годином,
(4) издања дубровачке књижевности, која припадају и српској и хрватској култури, закључно са 1867. годином;
2) старе стране књиге: рукописне и штампане књиге објављене до године која се узима као критеријум по прописима државе из које потичу;
3) ретке књиге: публикације које имају неко од следећих обележја:
(1) рукописне књиге настале после 1867. године,
(2) примерци публикације који због посебне опреме или садржине излазе из профила укупног тиража,
(3) библиофилска издања значајних аутора и библиофилска издања која имају посебну научну, историјску, културну или уметничку вредност,
(4) ретка издања из ратних периода 1912–1913, 1914–1918, 1941–1945. године,
(5) издања с тиражом мањим од 100 примерака која имају посебну научну, историјску, културну или уметничку вредност,
(6) цензурисана, проскрибована издања која су сачувана у малом броју примерака, а сама по себи имају велики културни значај,
(7) емигрантска издања објављена ван територије Републике Србије, сачувана у малом броју примерака;
4) посебне збирке:
(1) збирке књижевних и других рукописа и архивалија, мапа и карата, фотографија, гравира, музикалија, плаката, електронских публикација (укључујући и интернет баштину), библиотечки каталози и посебне библиотеке значајних личности, односно библиотеке целине од историјског, уметничког, научног или техничког значаја, које су у складу са овим законом утврђене као културно добро,
(2) музејски примерак сваке штампане или електронске публикације који Народна библиотека Србије и Библиотека Матице српске добијају путем обавезног примерка и трајно чувају по закону којим се уређује обавезни примерак.
Према Члану 45. Закона Покретна културна добра утврђује музеј, архив, аудиовизуелни архив и библиотека, чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе. Утврђивање покретног културног добра врши се актом из члана 41. овог закона.У поступку утврђивања покретних културних добара примењују се одредбе Закона о општем управном поступку, ако овим законом није другачије одређено.Акт из става 1. овог члана може се донети у поступку непосредног одлучивања, односно да о привременој мери одлучује се привременим решењем, које се издаје без одлагања, ако постоји основана претпоставка да добро може бити оштећено или трајно уништено.По жалбама против решења донетих у управном поступку покренутом ради утврђивања покретних културних добара, у другом степену решава Министарство.
УТВРЂИВАЊЕ ПОКРЕТНИХ КУЛТУРНИХ ДОБАРА ОД ВЕЛИКОГ ЗНАЧАЈА
Према члану 47. Закона о културном наслеђу („Службени гласник РС“, бр. 129/21) Покретна културна добра од великог значаја утврђују Народни музеј Србије, Државни архив Србије, Народна библиотека Србије и Југословенска кинотека, као поверен посао.
УТВРЂИВАЊЕ ПОКРЕТНИХ КУЛТУРНИХ ДОБАРА
ОД ИЗУЗЕТНОГ ЗНАЧАЈА
Питање утврђивања покретних културних добара од изузетног значаја регулисано чланом 48. Закона о културном наслеђу („Службени гласник РС“, бр. 129/21) где је наведено да културна добра од изузетног значаја утврђује Народна скупштина.
Установе заштите своје предлоге за утврђивање културних добара од изузетног значаја достављају Републичком заводу за заштиту споменика културе, Народном музеју Србије, Државном архиву Србије, Народној библиотеци Србије и Југословенској кинотеци.
Уз предлог из става 2. овог члана прилаже се мишљење власника и држаоца, као и заинтересованих органа и установа.Утврђивање непокретног културног добра од изузетног значаја и покретног културног добра од изузетног значаја врши се актом из члана 41. овог закона.Акт из става 4. овог члана објављује се у „Службеном гласнику Републике Србијеˮ.