Утврђивање непокретних културних добара


Питање утврђивања непокретних културних добара регулисано члановима 41, 42 и 43. став 1. Закона о културном наслеђу („Службени гласник РС“, бр. 129/21) којим је прописано да Влада утврђује непокретна културна добра.

 

Предлог за утврђивање непокретних културних добара, односно њихово разврставање, Републички завод за заштиту споменика културе упућује Министарству културе. Наиме, министарство надлежно за послове културе у оквиру свог делокруга, стара се и о заштити и коришћењу културних добара, обавља и надзор над његовим спровођењем. Тако је фактички министарство надлежно за послове културе предлагач за утврђивање непокретних културних добара и њихoво разврставање у категорије.


У поступку израде предлога одлука о утврђивању/разврставању непокретних културних добара, учествују: територијално надлежни завод, Републички завод за заштиту споменика културе и Министарство културе. То претпоставља да ни једна од напред наведених установа и органа не учествује самостално у изради предлога одлука. Законодавац сматра да је претходно утврђивање граница као и услова за предузимање мера техничке заштите и других радова на непокретном културном добру најодговорнији и пресудан услов за правилно утврђивање предлога одлуке, а што претпоставља заједничко деловање напред наведених субјеката. Пре слања коначног предлога одлуке о утврђивању/разврставању непокретних културних добара на седницу Владе, ради разматрања и одлучивања, Министарство културе, као предлагач, обавезно исти шаље Министарству финансија,Министарству за европске интеграције, Министарству заштите животне средине и Министарству грађевинарства,  саобраћаја и инфраструктуре, ради  разматрања и давања мишљења.