Србију ће на 58. Међународној изложби савремене уметности у Венецији – Бијеналу 2019. године, од 11. маја до 24. новембра ове године, представљати пројекат „Повратак губитка меморије“, уметника Ђорђа Озболта, одлучио је Програмски савет заједно са комесаром наступа.
Министар културе и информисања Владан Вукосављевић рекао је на конференцији за новинаре да је на Конкурс који је расписало Министарство пристигло 25 идејних решења, а да је у ужи избор ушло три од којих су Програмски савет и комесар изабрали пројекат „Повратак губитка меморије“.
„Министарство је задовољно радом комесара и Програмског савета и очекујемо да наступ Србије на предстојећем Бијеналу буде успешан и да се настави континуитет запажених наступа Србије у последњих неколико година”, оценио је Вукосављевић и додао да „са оптимизмом можемо очекивати почетак Бијенала“.
Министарство културе и информисања издвојило је 22.500.000 динара за наступ Србије на једној од најзначајнијих светских смотри у области савремене уметности.
Кустос одабраног пројекта је Nicoletta Lambertucci (Николета Ламбертуци), док је комесар наступа на предстојећем Венецијанском бијеналу Владислав Шћепановић, професор на Факултету примењених уметности (ФПУ) у Београду и представник Републике Србије на 57. Бијеналу у Венецији 2017. године. Реализација наступа поверена је Кући легата.
Програмски савет радио је у саставу: Даниел Кваран , кустос Reykjavík Art Museum, Рејкјавик (Исланд) - председник; Драган Здравковић, уметник - представник Републике Србије на 57. Бијеналу у Венецији 2017. године и доцент на Факултету примењених уметности (ФПУ) у Београду; Гала Чаки, самостални уметник; Милица Тодоровић, музејски саветник, уметнички директор Галерије савремене ликовне уметности Ниш; Владимир Димовски, историчар уметности, доцент на Факултету техничких наука Нови Сад.
Шћепановић је рекао да су у ужем избору били и Марта Јовановић и Радош Антонијевић, али да су проценили да би Србију најбоље представљао Озболтов рад, спреман специјално за Бијенале.
„У контексту тезе Ралфа Ругофа о занимљивим временима, где он мисли на дигитално доба где све кородира – и политика и истина, ми смо одабрали аутора, који одговара својом аналогном меморијом, меморијом која реферира на прошла времена, што је још један мотив који нас је определио“, објаснио је Шћепановић.
Здравковић је рекао да Озболтова ликовна поетика највише комуницира са глобалном сценом и није затворена у чауру домаће или регионалне приче, што је такође важно за Бијенале.
„Иако је његова тема везана за нашу историју, он успева да комуницира са светском публиком. Уметник је већ светски познат и реномиран и ово је неки наш допринос да неко ко је у иностранству већ стекао високу конотацију као уметник, добије додатну подршку од стране своје земље и у тој синергији ми можемо подићи ниво комплетне ликовне сцене Србије у овом тренутку“, образложио је Здравковић одлуку.
Рад обухвата мурал, који ће бити осликан на три зида Павиљона „Србија“ у Венецији, као апстракована визија замилшљеног пејзажа и подлога за слике које је аутор замислио као портале ка прошлости, док ће у средишту просторије бити постављене фигуре које посматрају те слике и за које Озболт црпи инспирацију из српске историје.
Озболт је објаснио да назив рада представља игру речи и алудира на саму уметност која може да се тумачи на више начина.
Почетна идеја је била, како је рекао, сећања на културну баштину његове младости, која се протоком времена, услед политичких и културних околности, мењају, искривљују, и цео рад је базиран на личним, али и колективним сећањима
58. Међународна изложба савремене уметности Бијенала у Венецији 2019. године одвија се под централним називом „Да живите у занимљивим временима“ (May You Live in Interesting Times), уметничког директора Ралфа Ругофа.