„Сведоци смо да су се у 21. веку интензивирале комуникације и активности између Европе и Азије, посебно Кине, са привредним сектором који се интензивно развија. У том смислу, Централна и Источна Европа играју важну улогу у повезивању Европе и Азије, пре свега кроз упознавање и представљање својих култура”, рекла је Трифуновић.
“Културна сарадња између Кине и земаља Централне и Источне Европе (CEE) може се описати као веома динамична и охрабрујућа”, оценила је она и додала да се то посебно односи на културне и креативне индустрије.
Трифуновић је подвукла да се културни сектор са својим потенцијалом за стварање великих, хетерогених мрежа данас повезује са туризмом, бизнисом, економијом, предузетништвом у култури, јачањем мобилности и иновација, као и употребу нових технологија у области филма, издаваштва, дизајна, заштите културног наслеђа, архитектуре стварајући културни капитал.
Када је реч о развоју дигитализације, српски и кинески стручњаци тренутно преговарају о развоју софтверског решења које би се имплементирало у кинеске уређаје када је реч о технологији проширене реалности (АР технологија) за потребе дигиталних презентација музејских колекција и изложби у Србији.
“Кина је лидер у коришћењу напредне технологије, а посебно у развоју софтверских решења и апликација које омогућавају коришћење виртуелне стварности (ВР), објекте за 3Д скенирање и мултимедијалне садржаје”, рекла је Трифуновић и додала да је Министарство културе и информисања препознало прилику за јавно-приватно партнерство у области пројеката дигитализације који би могли бити реализовани у оквиру међународне сарадње између две земље.
Она је истакла да је Влада Србије препознала креативни сектор као један од кључних праваца развоја Србије због чињенице да се креативне индустрије развијају брже од осталих привредних грана. “Министарство културе и информисања снажно подржава филмску индустрију, издаваштво, дизајн, дигитализацију, ИТ, архитектуру и друге области”, подсетила је Трифуновић.
Она је рекла да поред филмске индустрије, креативни сектор показује велику виталност и убрзано напредовање када је реч о оглашавању, дизајну и ИТ технологијама у области културе где се користе виртуелна и/или проширена стварност за презентације музеја, архива и наслеђе, али и за извођачке уметности.
“У контексту глобализације и динамичних транскултурних токова, креативне индустрије и њихови производи и иновативни концепти представљају сјајну прилику да се подстакне локални одрживи развој и створи бољи имиџ наших земаља, као важан елемент културне дипломатије”, закључила је Труфуновић у Пекингу.