Она је подсетила да су приватизација, увођење пројектног суфинансирања и дигитализација унели велике промене на медијску сцену на којој су се медији снашли на различите начине. „Неки имају великих проблема, као да нису били спремни на промене што показује да су се у значајној мери ослањали на помоћ државе“, рекла је Трифуновић.
„У овим променама агенције су показале своју виталност и велику флексибилност“, оценила је помоћница министра и додала да су у том периоду управо новинске агенције била окосница за очување великог броја медија.
Истакавши да држава види добру будућност агенција, јер су спремно дочекале нову еру она је нагласила да је важно да се подигне свест о њиховој важности на медијској сцени и да су оне, у времену које је било тешко за медије, успеле да остваре јавни интерес и да стекну поверење не само код грађана, него и код иниституција којима су њихове информације потребне.
Она је оценила да нови процес реформи захтева од агенција да се трансформишу и да буду постану својевсни браник између профита и јавног интереса. "У поплави информација где често наилазимо на негативне ствари, новинске агенције могу да буду носици продукције релевантних информација", рекла је Трифуновић.
Коментаришући однос државе према приватним новинским агенцијама помоћница министра је подвукла да је у медијској стратегији јасно дефинисино да држава излази из власништва свих медија.
На панелу, који је модерирао главни уредник НИН-а Милан Ћулибрк, учествовали су и Антони Кели са Одељења за медије и комуникацију Лондонске економске школе, директор Новинске агенције ФоНет Зоран Секулић и главни и одговорни уредник агенције Бета Драган Јањић.