Ковачичко наивно сликарство уписано на Унескову Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства

Одлуку o упису je донео Међувладин комитет за очување нематеријалног културног наслеђа УНЕСКА на свом 19. заседању које се одржава у Асунсиону, у Парагвају, од 2. до 7. децембра 2024. године.

Ковачичко наивно сликарство је 2012. године уписанo у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа Србије, а односи се на знања и вештине сликања и осликавања предмета са израженим приказима народног живота, рурaлнe срeдинe и свaкoднeвницe, које се као особена форма наивне уметности развија у месту Ковачица тридесетих година 20. века. Из Ковачице сликарство се проширило и на друга места, пре свега у АП Војводини, као што су Падина, Арадац, Војловица, Панчево и друга, а у другој половини 20. века добија широку националну и међународну видљивост. 

Упис Ковачичког наивног сликарства на Унескову Репрезентативну листу, значајно доприноси повећању видљивости нематеријалног културног наслеђа на националном и локалном нивоу, као и међународној промоцији „живог наслеђа“ Србије.

Номинација за Унескову Репрезентативну листу је припремљена у сарадњи Центра за нематеријално културно наслеђе са предлагачима елемента: Општином Ковачица, Галеријом и Фондацијом „Бабка“ и Галеријом наивне уметности Ковачица. Подршку у изради номинације пружили су и Музеј Војводине, Музеј војвођанских Словака, Национални савет словачке националне мањине у Србији, Општинска библиотека Ковачица и друге институције, као и појединци – сликари из Ковачице, Падине и других места, чиме је утврђена широка подршка номинацији.

Током заседања Међувладин комитет за очување нематеријалног културног наслеђа, који чине 24 државе изабране од 180 држава потписница Унескове Конвенције о очувању нематеријалног културног наслеђа, разматра 63 номинација за упис на три листе нематеријалног културног наслеђа.

Србија до сада има уписано пет елемената на Унескову Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа: Породична слава (2014. године), Коло, традиционална народна игра (2017. године) Певање уз гусле (2018. године), Злакуско лончарство (2020. године) и Друштвене праксе и знања у вези са припремом и употребом традиционалног пића од шљиве – шљивовице (2022. године).