Министар културе Никола Селаковић учествује на 45. Министарској конфренцији Франкофоније у Паризу, која се одвија уочи 19. Самита шефова држава и влада међународне организације Франкофоније.
Министар културе Никола Селаковић учествује на 45. Министарској конфренцији Франкофоније у Паризу, која се одвија уочи 19. Самита шефова држава и влада међународне организације Франкофоније.
Селаковић је на пленараној седници Министарске конференције истакао да је Србији част то што је на вратима велике породице Франкофоније, богате људима, народима и културама, у жељи да постане пуноправни члан и у пуној мери допринесе заједничким циљевима, како би оставили свој печат и допринос у Међународној организацији Франкофоније.
Министар културе је напоменуо да би унапређење статуса Србије представљало велики подстицај будући да Влада Србије придаје велику пажњу сарадњи са Mеђународнoм организацијoм Франкофоније и напоменуо да је Србија од 2006. године у статусу посматрача, а од 2018. године као придружени члан, те да јача сарадњу са свим актерима на пољу Франкофоније и неговања француског језика.
„Франкофонија за нас представља изузетну платформу која се можда најбоље очитава у култури - кроз позориште, филм, посебно књижевност и преводну литературу, различите манифестације и многе друге франкофоне активности. Вредности које негује и промовише Франкофонија и које делимо развијају солидарност и значајно поспешују интеркултурни дијалог. Тако, Франкофонија пружа реалну помоћ у суочавању са бројним изазовима нашег доба“, рекао је Селаковић.
Министар је додао и да је кроз историју Србије француски језик био традиционално присутан и значајан, што сеже далеко у прошлост, а нарочито у новије доба.
„Поменућу само несебичну помоћ Француске, Туниса, Марока и Алжира у Првом светском рату, а кроз целу историју и са многим другим чланицама, на пример учешћем у Покрету несврстаних земаља, са којима негујемо вишедеценијске пријатељске односе“, напоменуо је Слаковић.
Како је нагласио, преузимањем сталног чланства у Међународној организацији Франкофоније, Република Србија би још једном потврдила приврженост вредностима које и сама негује и дели, као део своје културе и наслеђа.
Србија је, подсетио је, присутна и у Селу Франкофоније, кроз причу и мотиве традиционалног ткања дела Србије – „пиротског ћилима“, која је универзална и препознатљива широм света.
Селаковић је позвао учеснике да планирају своје програме у оквиру престижне светске манифестације EXPO 2027 чији је домаћин Београд, 2027. године, јер је то једна од најбољих прилика да се заједно и у синергији представе франкофоне културе, као и друга достигнућа, на централну тему “Игра(ј) за човечанство“.