Говорећи о историјској улози српског кнеза и првог нововековног краља Србије, Селаковић је нагласио да без обзира на бројне критике његових политичких опонената, који су касније названи независним истраживачима, ми данас не можемо игнорисати чињеницу да је за време владавине Милана Обреновића Београд добио здање владарског двора, први трамвајски превоз, телефонску линију, да је Србија добила Народну банку, Краљевску српску академију, данашњу Српску академију наука и уметности, државни кредит, самосталан монетарни систем, своју валуту- српски динар, али и да су унапређени образовни и здравствени систем, уведене нове здравствене мере и основно образовање као велики домет тог времена.
Подсећајући да је краљ Милан кренуо путем модернизације Србије и да је заслужан зато што је Србија добила своју пругу, озбиљан правни систем и излаз на Дунав, министар је истакао да смо се ипак сетили 170 година након његовог рођења да кренемо тим путем и да зато Србија данас, поучена улогом краља Милана, креће у изградњу брзе пруге од Београда ка Нишу, а да ће реконструкција пруге Београд-Бар, такође бити једним делом пут краља Милана.
„Уверен сам да ћемо, завршавајући ту брзу пругу, можда доћи на идеју да је именујемо по њему”, рекао је министар и најавио да ће Министарство културе покренути и мотивисати пет округа на југу - Нишавски, Пиротски, Топлички, Јаблановички и Пчињски да у својим седиштима која су светло слободе угледала захваљујући краљу Милану-да сваки од ових градова у наредним годинама добије један достојан споменик краљу који је ове крајеве у Србији реинтегрисао и који им је донео слободу.
Министар културе је најавио и да ће се Министарство културе такође залагати да обнове школа, музеја и библиотека на том простору буду део великог пројекта припрема свега што Влада и Република Србија раде за припрему свечаног обележавања 150 година слободе.
Научни скуп поводом 170 година од рођења краља Милана Обреновића одржава се под покровитељством општине Нова Варош до 31. августа 2024.