Гојковић је нагласила да је Министарство културе издвојило око 120 милиона динара, прво за израду техничке документације, као и за све радове на санацији овог простора и напоменула да је реконструкција почела у години обележавања 150 година од рођења Надежде Петровић, односно 2023. године.
„Задовољство ми је што сам данас обишла радове на овако дуго очекиваној адаптацији и реконструкцији Спомен-музеја Надежде и Растка Петровића. После 38 година, колико је био затворен за јавност, Министарство културе и Влада Републике Србије обнављају један од важних споменика културе“, рекла је Гојковић и додала да Надежда Петровић и Растко Петровић заузимају значајно место у историји ликовног стваралаштва.
Гојковић је рекла да се радови одвијају на адаптацији простора који ће имати и депо, канцеларијски и изложбени простор, као и уређено двориште, како би се цела кућа користила за различите програме везане за културно стваралаштво.
„Крајем 2024. године, 38 година од затварања због неадекватних услова, овај музејски простор ће, на задовољство љубитеља уметности, сликарства Надежде и Растка Петровића, бити поново доступан јавности. Биће доступан свим Београђанима, али и свима који буду долазили у Београд да уживају у стваралаштву и у историји“, додала је Гојковић.
Гојковић је подсетила да Надежда Петровић привлачи велику пажњу свих љубитеља уметности и да је прошле године, поводом 150 година од њеног рођења, била приређена изложба у организацији Народног музеја у сарадњи са Галеријом Матице српске и Музејом Града Београда, која је гостовала у свим већим градовима Србије, али и у Републици Српској, као и да је Унеско у свој календар догађаја уврстио значајан јубилеј рођења Надежде Петровић.
Директорка Народног музеја Србије, у чијем саставу се налази овај Спомен-музеј, Бојана Борић-Брешковић је рекла да је и Музеј Надежде и Растка Петровића, који ће бити обновљен до краја године, такође значајан део ове републичке установе.
„Остварен је велики напредак у реконструкцији и адаптацији целог простора који је, поред грађевинских проблема, био много запуштен и од почетка имао проблем са влагом. Зато је комплетан уметнички материјал, дела и све остало што је било везано за живот Растка Петровића морало да се измести у Народни музеј на Тргу Републике. Захваљујући рконструкцији и адаптацији, вратићемо ову кућу, Спомен-музеј Надежде и Растка Петровића, поново у живот Народног музеја, чији је саставни део, баш као и Музеј Вука и Доситеја, који ове године обележава 75 година постојања“, указала је Борић-Брешковић.
Спомен-музеј Надежде и Растка Петровића смештен је у породичној кући изграђеној у другој деценији 20. века. Кућу је 1967. године, заједно са делом заоставштине Надежде и Растка Петровића, Народном музеју Србије даровала њихова сестра Љубица Луковић. Како би се створили услови за излагање, 1974. године изведени су радови, да би 1975. године Спомен-музеј Надежде и Растка Петровића, у саставу Народног музеја у Београду, био отворен је за јавност. Већ 1986. године је због неадекватних услова за чување и излагање затворен за посетиоце.
Спомен-музеј је проглашен за споменик културе Решењем Завода за заштиту споменика културе града Београда 1974. године.